Po­vo­dom de­se­to­go­di­šnji­ce od ubi­stva vi­so­kog po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća, ogla­si­la se nje­go­va se­stra Sla­vi­ca i is­ta­kla da ni po­sli­je to­li­ko vre­me­na od po­kre­ta­nja is­tra­ge prav­da ni­je za­do­vo­lje­na jer su na­lo­go­dav­ci i da­lje na slo­bo­di.
– De­set go­di­na je pro­šlo od ubi­stva mog bra­ta Sla­vo­lju­ba. De­set go­di­na bo­la, pat­nje, ne­iz­vje­sno­sti, ago­ni­je i ne­prav­de. De­set go­di­na gr­če­vi­te bor­be da prav­da bu­de za­do­vo­lje­na u pot­pu­no­sti. De­set go­di­na je pro­šlo od ka­da je po­kre­nut kri­vič­ni po­stu­pak pro­tiv iz­vr­ši­la­ca ovog gnu­snog zlo­či­na. Šta se po­sti­glo s tim u ve­zi? Ma­lo, sko­ro pa ni­šta. Ubi­ce mog bra­ta Sla­vo­lju­ba još uvi­jek su sa­mo u pri­tvo­ru i ne­iz­vje­sno je da li će uop­šte bi­ti i u za­tvo­ru – ka­že Sla­vi­ca Šće­kić.
S ob­zi­rom, ka­ko is­ti­če, da Vr­hov­ni sud ovo­li­ko odu­go­vla­či sa od­lu­kom, pi­ta­nje je ka­kva će pra­vo­sna­žna pre­su­da u op­šte i bi­ti.
– Na­lo­go­da­vac ubi­stva i pre­o­sta­li po­či­ni­o­ci još uvi­jek su na slo­bo­di, a ne­ma na­zna­ka da će pro­tiv njih bi­ti po­kre­nut po­stu­pak. Ko ko­ga i za­što šti­ti? Od­go­vor ni­je te­ško na­slu­ti­ti, a i pti­ce na gra­ni to odav­no zna­ju. De­set go­di­na zlo­čin pri­kri­va­ju oni ko­ji ću­te o nje­mu. Ti „ću­to­lo­zi” ži­ve svo­je bez­vri­jed­ne ži­vo­te, bez ima­lo sa­vje­sti, ka­rak­te­ra i mo­ra­la i ni­je ih stid od Sla­vo­lju­bo­ve po­ro­di­ce. De­set go­di­na or­ga­ni go­nje­nja, tu­ži­la­štva i sud­stva ne ra­de ni­šta da ubi­ce na­šeg Sla­vo­lju­ba bu­du pra­vo­sna­žno osu­đe­ne. A bez to­ga, ne­ma za­do­vo­lje­nja prav­de. Prav­da mo­ra bi­ti za­do­vo­lje­na, prav­du mo­ra da spro­ve­de dr­ža­va, jer je to nje­na prav­na i mo­ral­na oba­ve­za pre­ma po­li­caj­cu ko­ji je ži­vit iz­gu­bio bra­ne­ći je od ma­fi­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Je­di­no i sa­mo prav­dom dr­ža­va mo­že da se odu­ži na­šem Sla­vo­lju­bu za nje­go­vu bor­bu pro­tiv ma­fi­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – ka­že Šće­ki­će­va.
Vi­so­ki po­li­cij­ski funk­ci­o­ner Sla­vo­ljub Šće­kić bru­tal­no je li­kvi­di­ran 30. av­gu­sta 2005. go­di­ne ne­pun sat iza po­no­ći na kuć­nom pra­gu u pod­go­rič­kom na­se­lju To­lo­ši. Ubi­ce su in­spek­to­ru u le­đa is­pa­li­le 20 me­ta­ka, Šće­ki­ća je po­go­di­lo 19. Sa­mo po­la go­di­ne ka­sni­je po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo po­hap­si­li su osum­nji­če­ne i sa­op­šti­li da je slu­čaj pot­pu­no ra­svi­je­tljen.
Op­tu­žni­com je pr­vo bi­lo ob­u­hva­će­no de­vet oso­ba, ali je ona vre­me­nom sve­de­na na če­tvo­ri­cu i pe­tog za „bom­ba­ške na­pa­de”.
Sa­ša Bo­re­ta, Lju­bo Bi­go­vić, Mi­lan Šće­kić i Lju­bo Vu­ja­di­no­vić, pre­su­dom Ape­la­ci­o­nog su­da, osu­đe­ni su po­čet­kom go­di­ne na po 30 go­di­na za­tvo­ra za ubi­stvo Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Ape­la­ci­o­ni sud je ta­ko po­tvr­dio ra­ni­ju pre­su­du Vi­šeg su­da. Alan Ko­žar osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­se­ci, ko­je je već od­le­žao. Pr­vo su­đe­nje po­če­lo je još u mar­tu 2007. go­di­ne.
Vr­hov­ni sud je ra­ni­je uki­nuo osu­đu­ju­će pre­su­de za ubi­stvo po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra sa obra­zlo­že­njem da se na glav­nom pre­tre­su ni­je­su smje­le ko­ri­sti­ti iz­ja­ve ko­je su svje­do­ci Žar­ko Ra­du­lo­vić i Zo­ran Vla­o­vić da­li tu­ži­o­cu.
Oni su obra­zlo­ži­li da se u po­stup­ku do­no­še­nja pr­vo­ste­pe­ne i dru­go­ste­pe­ne pre­su­de ni­je su­di­lo za kri­vič­na dje­la iz do­me­na or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la zbog če­ga se ni­je­su mo­gla ko­ri­sti­ti kao do­ka­zi oba­vje­šte­nja ko­ja su dvo­ji­ca po­me­nu­tih svje­do­ka da­li spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu u vri­je­me vo­đe­nja pret­kri­vič­nog i kri­vič­nog po­stup­ka.
Pret­hod­no je Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­dio pre­su­du op­tu­že­ni­ma za ubi­stvo Šće­ki­ća. Bo­re­ta i Bi­go­vić ra­ni­je su osu­đe­ni na po 30 go­di­na za­tvo­ra, jer su kao or­ga­ni­za­to­ri pod­stre­ki­va­li na ubi­stvo po­li­caj­ca.
Bo­re­ta i Bi­go­vić osu­đe­ni su i za pod­me­ta­nje eks­plo­ziv­nih na­pra­va u ho­te­lu Splen­did u Be­či­ći­ma 2005. i po­ku­šaj re­ke­ti­ra­nja su­vla­sni­ka ho­te­la Žar­ka Ra­du­lo­vi­ća.
Alan Ko­žar osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­se­ci zbog pod­me­ta­nja eks­plo­zi­ja. Pre­ma na­vo­di­ma pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de, Šće­kić je is­tra­ži­vao na­pa­da­če na ho­tel Splen­did.
D.Ž.

Is­tra­žu­ju ne­sta­nak CD-a

Se­stra ubi­je­nog po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća, Sla­vi­ca Šće­kić, svje­do­či­će 3. sep­tem­bra u tu­ži­la­štvu u pred­me­tu ko­ji je for­mi­ran po nje­noj pri­ja­vi pro­tiv če­tvo­ro sa­da­šnjih i biv­ših su­di­ja Vi­šeg su­da zbog ne­stan­ka CD-a sa is­ka­zom za­šti­će­nog svje­do­ka. Ona je kri­vič­nu pri­ja­vu pod­ni­je­la u ja­nu­a­ru pro­tiv su­di­ja Bi­lja­ne Usko­ko­vić, Mi­len­ke Ži­žić, Va­len­ti­ne Pa­vli­čić i biv­še su­di­je Slav­ke Vuk­če­vić. U pri­ja­vi se na­vo­di da su su­di­je Vuk­če­vić, Usko­ko­vić, Ži­žić i Pa­vli­čić od 2009. go­di­ne do 2012. go­di­ne iz­vr­ši­le kri­vič­na dje­la ne­sa­vje­stan rad u slu­žbi i zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja ne­vr­še­njem du­žno­sti, što je do­ve­lo do gu­bit­ka CD-a sa snim­kom sa­slu­ša­nja za­šti­će­nog svje­do­ka Zo­ra­na Vla­o­vi­ća.